Lola (2015 - 2020)
Moja želja za rođendan bila je jednostavna – želela sam jedno malo, živahno biće, po mogućstvu psa. Ali moji roditelji nisu bili spremni na to, pa smo se dogovorili da kao kompromis u naš dom dovedemo Lolu. Lola je bila čileanska veverica, ona koja će zauvek promeniti sve.
Bila je preplašena, a i svi mi – uplašeni, zbunjeni i nesigurni. Nismo spavali cele noći, a kad smo se ujutro probudili, shvatili smo da je njen kavez otvoren i da je nestala. Trčali smo po celoj kući, tražeći je, a ona je uspela da se sakrije ispod frižidera. Panika je rasla, svi smo razmišljali o tome kako da je uhvatimo, hoće li nas ugristi... Na kraju ju je tata jedva uhvatio, ali mislim da je njeno srce bilo uplašenije od svih nas. Iako je taj trenutak bio pun stresa, bio je to samo početak naše nezaboravne priče.
Kako su dani prolazili, Lola je postajala sve opuštenija. Iako je bila tako mala, njena prisutnost bila je ogromna. Ugojila se, postala pitoma, a nikada me nije ugrizla – možda samo goste koji su bili znatiželjni. Obožavala je češkanje ispod brade, i bila je velika maza. Jednom je na čuvanju kod dede i babe, nakon igranja je izgubila deo repića. Ali taj skraćeni repić je bio njena posebnost i deo njenog šarma.
Jednom se ozbiljno razbolela. Dobila je upalu pluća i morali smo da je vodimo na rentgen. Bili smo uplašeni, svi, jer smo je voleli kao članicu porodice. Dobila je terapiju sa četiri vrste lekova i 7 dana smo joj davali lek na špric. U početku je to odbijala, ali ubrzo je zavolela slatki ukus i svaki put se veselila, uspinjući se na zadnje noge kako bi što brže popila svoju dozu. Ubrzo se oporavila a mi smo bili presrećni sto nam se vratila stara dobra Lolićka.
Lola je živela u svom trospratnom kavezu, a njen mali krevetić bio je njeno utočište, mesto gde se potpuno prepuštala miru. Spavala je na leđima, često potpuno opuštena i okrenuta, kao da je svaki trenutak njenog života bio ispunjen poverenjem i sigurnošću. Njena mala figura, nosić, uši, sve to je donosilo toplotu i ljubav u naš dom. Kako ne bila usamljena dok smo odsutni od kuće, odlučili smo da joj dovedemo drugaricu - Bebu. Lola je Bebu prihvatila kao da su se oduvek poznavale. Od igre, maženja, međusobnog grejanja a ponekad i svađica i ljutnji, otimanja hrane i vode. Bile su to raznolike scene koje podsećaju na dve sestre, majku i ćerku ili dve drugarice. U svakom slučaju naš je dom bio udvostručen ljubavlju dva degua.
Lola je bila veverica sa posebnim karakterom. Najčešće mazna, flegmatična i opuštena. Ona je deo jednog nezaboravnog perioda u našem životu. Zauvek ćemo je se sećati i prepričavati sve male slatke uspomene na nju.
Uspomene dostupne brzo, lako i zauvek
Odaberite omiljene fotografije i snimke najdražih trenutaka sa ljubimcem i popunite porudžbenicu!
Sada nastupamo mi! Naš tim kreće u izradu uspomene.
Za 5-7 radnih dana paket je kod vas! Skeniranjem QR koda pristupate svojoj jedinstvenoj, zauvek dostupnoj uspomeni.