MAKS
Maks (2005. – 2020.)
Maks je bio veličanstven pas, kako svojom pojavom, tako i ličnošću. Bio je neumorni zaštitnik slabijih i ugroženih. Nikada nije dozvolio da neko u njegovoj blizini bude povređen – ni čovek, ni životinja. Imao je neverovatnu sposobnost da prepozna nepravdu i da reaguje, bilo lavežom, bilo blagim ali odlučnim prisustvom.
Maks je voleo svom snagom, a bio je snažan kao div. Nezaustavljiv i moćan, ali i blag. Njegova ljubav bila je ogromna, poput večnosti. Njegova snaga se nije merila samo mišićima, već i veličinom njegovog srca, nesebičnog i punog odanosti.
Obožavao je da pliva u reci, da trči preko proplanka, da stavi glavu u nečije krilo i uzdahne, kao da je tu, u tom jednostavnom činu, nalazio smisao sveta.
Njegove tople oči sijale su od radosti kad bi bio okružen dečjim glasovima i smehom. Strpljivo je podnosio sve njihove igre, zagrljaje i ponekad, ne tako nežne pokušaje maženja. Činilo se da je najlepše trenutke svog života provodio dok je posmatrao decu dok se igraju, trče i stvaraju neki svoj svet u kome je i on imao posebno mesto.
Sve životinje su bile njegovi prijatelji. Nije pravio razliku – psi, mačke, zečevi, čak i kornjače koje bi mu se našle na putu, svi su imali njegovu tiho pruženu zaštitu. Voleo je društvo, a posebno ono u kome su svi jednaki, bez obzira na vrstu i veličinu.
Od svega na svetu, najviše je voleo sneg, svoje ljude i svu decu sveta. Kada bi pao prvi sneg, Maks bi se pretvarao u srećno štene – skakao je, valjao se, jurcao unaokolo s neizmernim uzbuđenjem. Sneg je bio njegova radost, jednako kao i trenuci provedeni sa porodicom, koju je voleo bezrezervno.
Njegovi nestašluci, koje i dan danas prepričavamo, čine uspomene na njega još živopisnijim. Jednom je pokušao da pojede celo ćebe, a nemarno ostavljene čarape bile su mu večita poslastica. Izduvani baloni posle proslava nisu imali šanse da prežive njegovu radoznalost, a ponekad bi se okušao i u vrtlarstvu, iskopavajući baštensko cveće kao da istražuje tajne skrivene ispod zemlje.
Poslednjih nekoliko godina života borio se sa artritisom. Iako mu je bilo teško, disciplinovano je uzimao suplemente, kao da je znao da mu pomažu. Nije se predavao. Nastavio je da hoda uz svoje ljude, da maše repom, da pruža ljubav i toplinu, sve do poslednjeg dana.
Maks će zauvek ostati deo naše porodice i naših srca.
Zauvek u mom srcu
Uspomene dostupne brzo, lako i zauvek
Odaberite omiljene fotografije i snimke najdražih trenutaka sa ljubimcem i popunite porudžbenicu!
Sada nastupamo mi! Naš tim kreće u izradu uspomene.
Za 5-7 radnih dana paket je kod vas! Skeniranjem QR koda pristupate svojoj jedinstvenoj, zauvek dostupnoj uspomeni.
